Emocije igraju veliku ulogu u tome o čemu pričamo i šta smo spremni da podelimo sa drugima. Kada nam je do nekoga ili nečega stalo, naša potreba da o tome pričamo ili da to podelimo sa drugima čini da se dobro osećamo. Upravo je ova činjenica osnova treće strategije kreiranja viralnog sadržaja.
Fokusiranjem na emocije i insistiranjem na tome šta ljudi osećaju dok čitaju, slušaju ili gledaju sadržaj koji smo kreirali, gradimo jaču povezanost sadržaja sa primaocem.
Svi se mi sećamo četrdesetsedmogodišnje domaćice Suzan Bojl koja je oduševila žiri, pa i ceo svet, svojim nastupom u britanskoj verziji emisije „Ja imam talenat“.
Ovaj video je podeljen preko 168 miliona puta, pošto je izazvao jake emocije prema jednoj domaćici koja je čekala pravi momenat da se odvaži da „živi svoj san“ kao profesionalna pevačica. Ovaj video je takođe dao nadu mnogima koji imaju sličnu životnu priču kao Suzan.
Priznajte sebi da ste, da kada ste prvi put odgledali ovaj video, osetili preplavljenost pozitivnom energijom i bili iskreno srećni što se Suzan upustila u avanturu ispunjenja svog sna. Takođe ste poželeli da nekom ispričate šta ste malopre videli. Tu se upravo rodila viralnost ovog videa. (Verovatno ste pre nekoliko sekundi još jednom pustili ovaj video i sad se smešite dok ovo čitate).
Da li su sve emocije generator viralnog sadržaja?
Naravno da nisu. Neke emocije bude u vama želju da to što osećate prenesete na druge, dok neke druge emocije čine da se povučete u sebe. Ista je priča i sa pozitivnim i sa negativnim emocijama. Nisu sve pozitivne emocije nosoci velike viralnosti, niti su sve negativne emocije faktori koji guše viralnost sadržaja.
Negativne emocije kao što su bes ili nervoza, imaju tendenciju da nas nateraju da to što mislimo ili osećamo izbacimo iz sebe (što bi se moglo smatrati kao jedna vrsta deljenja određenog sadržaja). Isto tako i pozitivne emocije, poput zadovoljstva, nisu dovoljno motivativne za deljenje sa okolinom. U njima naprosto uživamo.
Aktivne i pasivne emocije
Kako bismo znali koje emocije imaju predispoziciju da izazovu viralnost sadržaja podelićemo ih u aktivne i pasivne emocije.
Izazivanjem aktivnih emocija kod primaoca poruke veća je verovatnoća da će on tu poruku preneti dalje. Nebitno da li je emocija pozitivna ili negativa, ukoliko je aktivna ona daje vetar u leđa daljem deljenju informacija. Kada smo besni želimo da polupamo ili bacimo neku stvar, da eksplodiramo, da izbacimo bes iz sebe i kažemo šta mislimo. Sa druge strane kada osetimo pozitivnu emociju uzbuđenja skakali bismo od sreće i rekli svima zašto se tako dobro osećamo. Ovaj tip emocija aktivira našu želju da prenesemo to što osećamo na ljude oko nas.
Jedna od najznačajnijih, visoko aktivnih, emocija je inspiracija. Kada nas nešto inspiriše, tada se bude skriveni talenti u nama ili šanse koje tek treba da se iskoristimo. Oduševljenje koje nas tada obuzme daje nam spremnost da prenesemo tu poruku na druge i postanemo promoter brenda ili osobe koje je u nama pobudila ovo osećanje.
Pasivne nas emocije, sa druge strane, čine zatvorenima u sebe i sa minimalnom željom da to osećanje (ili informaciju) prenesemo drugima. Tako, kada smo tužni, želimo da ostanemo sami ili kada smo zadovoljni želimo da se jednostavno ušuškamo i uživamo u tom osećanju. Pasivne emocije nam smanjuju potrebu da to što osećamo prenesemo na druge.
I na kraju jedan zadatak za sve vas. Napišite u komentaru ispod kojim ste emocijama bili vođeni na svom profilu (bilo koje društvene mreže) podelite neki od poslednjih postova koji vam je izazvao tu emociju.